Трансформација јавних услуга из физичких у дигиталне канале представља један од кључних правних и административних обавеза Црне Горе у оквиру процеса приступања Европској унији. Поглавља 10 (Информационо друштво и медији) и 23 (Правосудје и основна права) из преговарачке агенде директно се тичу теме дигиталне управе и доступности услуга. Гдје се Црна Гора данас nalazi на том путу?

Шта је урађено: преглед постигнутог

Влада Црне Горе је крајем 2022. године усвојила Стратегију дигиталне трансформације 2022–2026, са укупним буџетом од 48,3 милиона евра, дјелимично финансираном из ИПА III фондова. До средине 2026. реализовано је неколико кључних пројеката:

  • Портал eUprava (euprava.gov.me) — платформа која данас нуди 184 дигитализоване административне услуге, укључујући онлајн потврде из матичних књига, потврде о пребивалишту, покретање поступка регистрације пословања и пореске пријаве
  • еДокументи — систем за електронске личне документе са QR верификацијом, уведен у пилотном режиму у Подгорици и Никшићу
  • еЗдравље — дигитални картон пацијента и систем онлајн заказивања у 14 здравствених установа
  • CROSO интеграција — повезивање пензионог и здравственог фонда у заједнички ИТ систем
„Имамо добру платформску основу, али прелаз са пилота на масовну употребу захтијева кориснички центрирани приступ и дизајн услуга за стварне потребе грађана — не само техничку доступност." — Тамара Ратковић, Директорат за дигитализацију, Влада ЦГ

Баријере: технологија без масовне употребе

Упркос техничком напретку, аналитика употребе показује да велики дио грађана и даље бира физичке канале. Истраживање Центра за грађанско образовање (ЦГО) из маја 2026. биљежи да само 31% пунољетних грађана Црне Горе активно користи дигиталне јавне услуге. Кључне баријере које грађани наводе:

📊 Резултати анкете ЦГО (мај 2026, н=1.100)
  • 51% — сложеност корисничких сучеља
  • 38% — непознавање постојећих е-услуга
  • 29% — недостатак поузданости у дигиталну безбједност
  • 24% — недостатак техничке опреме или интернета
  • 18% — преференца личног контакта са службеником

Проблем употребљивости (usability) посебно је изражен код старије популације. Иако је портал eUprava технички доступан на мобилним уређајима, велики број образаца захтијева дигитални потпис и квалификовани сертификат — процедура добијања коју значајан дио грађана описује као административно исцрпљујућу.

Регионална перспектива: гдје смо у односу на сусједе

DESI (Digital Economy and Society Index) индекс Европске комисије у 2025. години пласира Западни Балкан у стадиј умjerenog напретка. Специфично за е-управу, Словенија (85,2 бода) и Хрватска (72,4 бода) показују значајно зрелије е-управне екосистеме. Међу земљама Западног Балкана, Босна и Херцеговина (41,1) остаје на дну, а Северна Македонија (54,7) и Србија (58,3) показују умjereni напредак. Процјена за Црну Гору у 2025. износи 56,8 бода, уз позитиван тренд у претходним двема годинама.

Шта доносе наредне двије године

Министарство јавне управе у плану за период 2026–2028. предвиђа неколико кључних иницијатива: потпуну дигитализацију грађевинских дозвола, увођење е-Гласања на локалним расправама у свим општинама, интеграцију е-услуга са Управом прихода (порески сервиси) и развој апликације „МојGrad" за праћење комуналних услуга.

Критичан предуслов успјеха остаје повећање дигиталне писмености — програми обуке у образовним институцијама, домовима старих и кроз послодавце представљају инвестицију са дугорочним друштвеним повратом. Без тога, технолошка платформа остаје потенцијал без масовне реализације.

Закључак

Дигитализација јавних услуга у Црној Гори напредује — али не равномјерно. Постигнути технолошки темељ је вриједан, но реализација пуног потенцијала захтијева помак од „технологије ради технологије" ка услугама дизајнираним за стварне потребе грађана, уз снажан акценат на дигиталну инклузију свих генерација и регија.