У периоду убрзаних дигиталних трансформација и растуће свијести о грађанским правима, начин на који становници Црне Горе учествују у јавним расправама и процесима одлучивања значајно се мијења. Иако традиционални облици политичке партиципације — гласање, учешће у странкама, присуство јавним расправама — остају темељ демократских механизама, уз њих се развијају нови, хибридни облици ангажовања.

Дигитална партиципација и нови канали

Петиције на онлајн платформама, грађанске иницијативе путем друштвених мрежа и дигиталне консултације локалних управа постали су свакодневица. Министарство јавне управе је 2024. године лансирало портал „e-Гласање" за локалне консултације, а прве три общине које су га примијениле — Подгорица, Будва и Беране — биљеже просјечну стопу учешћа од 12,4% међу регистрованим корисницима.

„Дигитализација партиципаторних механизама не замјењује физичко присуство — она га допуњава и проширује домашај на групе које су раније биле искључене из јавног дискурса." — др Мирјана Ђурановић, Факултет политичких наука Подгорица

Локалне иницијативе као нова снага

Ван институционалних оквира, грађанске иницијативе на локалном нивоу показују снажну динамику. Током 2025. и 2026. евидентирано је преко 140 активних грађанских група у Подгорици, Никшићу, Котору и Бару, које се баве темама од уређења јавних простора до побољшања образовних услова. Кључна карактеристика ових иницијатива је специфичност — умјесто општих политичких захтјева, оне се фокусирају на конкретне, мјерљиве циљеве.

Примјери укључују успјешне кампање за уређење пјешачких зона у Старом граду Котора, пројекте оплемењивања зелених површина у подгоричким насељима и иницијативе за побољшање инклузивности школских програма.

📊 Кључни подаци истраживања Истраживање Института за социологију спроведено на узорку од 820 пунољетних грађана у мају 2026. године показује: 67% испитаника сматра да је дигиталне алате за учешће у локалним одлукама корисно, а 43% их је активно користило у претходних годину дана.

Изазови: Дигитална неједнакост и умор од ангажовања

Пораст дигиталних механизама доноси и нове изазове. Старија популација и становници руралних подручја суочавају се с баријерама приступа. Према подацима Регулаторне агенције за електронске комуникације (РАЦЕМ), 28% домаћинстава у Црној Гори нема приступ широкопојасном интернету, а ова вриједност расте до 51% у планинским регионима.

Поред тога, истраживачи биљеже феномен „партиципаторног умора" — постепено оpadanje ентузијазма за учешће када грађани не виде опипљиве резултате своје активности. Ово указује на потребу за успостављањем поузданих механизама повратне информације — тј. обавезе органа власти да информишу грађане о начину на који је њихов допринос узет у обзир.

Перспективе и препоруке

Анализа постојећих практичних примјера и академске литературе упућује на неколико конструктивних смјерница за унапређење грађанске партиципације:

  • Стандардизација и унификација дигиталних платформи за консултације на нивоу свих јединица локалне самоуправе
  • Успостављање законски обавезног рока и формата за одговор институција на грађанске петиције
  • Улагање у дигиталну писменост старијих грађана путем програма при домовима културе и библиотекама
  • Промоција мјешовитих модела — комбинација онлајн и физичких форми учешћа ради ширине обухвата

Трансформација јавног простора у Црној Гори је у току. Она носи реалне могућности за продубљивање демократске партиципације, али захтијева промишљено институционалних одговора и политичку вољу за стварним укључивањем грађанских гласова у процесе одлучивања.