Директне стране инвестиције (СДИ) у Черну Гору достигле су у 2025. години 3,2 милијарде евра — највиши апсолутни износ у историји независне државе. Иако овај показатељ описује позитиван тренд у очима инвеститора, аналитичари упозоравају да агрегатни бројеви сами по себи не говоре о квалитету и дугорочним ефектима инвестиционог прилива.

Секторска структура улагања

Убједљиво највећи дио страног капитала — около 58% — концентрисан је у сектору некретнина и хотелијерства. Туристичко приобаље, прије свега општине Будва, Херцег Нови и Бар, представља примарну дестинацију за инвеститоре из Русије, Уједињених Арапских Емирата, Израела и Кине. У посљедње двије године приметан је и пораст уложеног капитала из земаља западне Европе, посебно из Аустрије и Норвешке, углавном у сегменту еко-туризма и luxury некретнина.

Производни сектор привлачи свега 8,4% укупних улагања, а IT и дигиталне услуге 6,2%. Обновљиви извори енергије биљеже убрзани раст — из готово занемарљивог учешћа 2020. на 11,3% у 2025. — захваљујући три већа соларна пројекта и вјетропаркове у сјеверном дијелу земље.

Кључни податак Мање од 15% СДИ улагања директно генерише нова радна мјеста у домаћем становништву, показује истраживање Института за стратешке студије из Подгорице (мај 2026).

Регионалне неједнакости

Географска концентрација инвестиција у приморским и главном граду ствара растуће диспаритете у развоју. Општини на сјеверу земље — Беране, Бијело Поље, Рожаје и Колашин — остају на маргини инвестиционих токова. Изузетак представљају скијалишни центри попут Колашина, гдје се убрзава развој зимско-туристичких капацитета.

Искусни регионални економисти наглашавају да унутрашњи развојни јаз није искључиво посљедица тржишних фактора, него и структурних ограничења — лошег стања путне инфраструктуре, ограничених комуналних капацитета и недостатка квалификоване радне снаге у одређеним гранама.

Ефекти на домаћи рад и плате

Питање расподјеле добити остаје осјетљива тема у јавном дискурсу. Страна улагања у хотелијерство, на примjer, доминантно запошљавају сезонску радну снагу са флексибилним уговорима и мањим социјалним правима. Просјечна мјесечна зарада у сектору смјештаја и услуга храном износи 720 евра, знатно испод просјека за привреду у цjelini (980 евра).

„Инвестициони токови сами по себи нису проблем — питање је под каквим условима долазе и ко сноси трошкове дугорочног одрживог развоја." — проф. др Владимир Ђуровић, Универзитет Медитеран

Институционални оквир и регулаторна средина

Агенција за промоцију страних инвестиција и подршку извозу (Montenegro Investment and Export Promotion Agency — MIPA) биљежи пораст интереса инвеститора из земаља Блиског истока, посебно у сегменту туристичке инфраструктуре луксузног сегмента. Агенција у 2026. имплементира нову инвестициону стратегију до 2030. са нагласком на диверзификацију сектора и географски баланс.

Законодавни оквир за стране инвестиције је у начелу уједначен са ЕУ стандардима, иако примједбе инвеститора указују на дугачке административне поступке, нетранспарентне обрасце у поступцима просторног планирања и повремену правну несигурност.

Поглед унапријед

Прогнозе Централне банке Черне Горе за 2026—2027. предвиђају наставак инвестиционог прилива, али са умjереним успоравањем у некретнинском сегменту услед глобалног раста каматних стопа. Потенцијал раста вид се у сектору технологија, обновљивих извора и агроиндустрији, гдје постоји и компаративна предност и политички апетит за реформама.

Кључни показатељ успјеха у наредним годинама биће не само обим инвестиција, него и степен у коме оне доприносе квалитету живота грађана, вертикалној мобилности и привредној диверзификацији која смањује рањивост на туристичке и геополитичке шокове.