Јадранска обала Црне Горе обухвата 293 km хеометријске линије обале, са бројним уваланама, риjечним ушћима и осјетљивим морским екосистемима. Управљање овим простором у условима растућег туристичког притиска, климатских промјена и недовољно развијене комуналне инфраструктуре представља један од кључних еколошких изазова земље у наредним деценијама.

Управљање отпадом на приморју: проблематика сезонских ширења

Број туриста на приморју Црне Горе у јулу и августу 2025. досегао је 1,84 милиона — рекордан број у историји земље. Ова концентрација значи да је у сезонском пику генерисање чврстог отпада у приобалним општинама (Будва, Херцег Нови, Бар, Улцињ) 3,5 до 4,8 пута веће него у ванезонском периоду.

Постојећа инфраструктура за управљање отпадом, дjелимично ослоњена на реконструисане депоније из 1990-их, дефинисана је за вансезонске капацитете. Резултат: непрописно одлагање, прекомjerно попуњавање контејнера у туристичким зонама и повремена контаминација морских površina отпадом из пречишћивача кишних канализација.

🌿 Кључне еколошке чињенице за приморје (2025)
  • 293 km обале — 21% под неким обликом заштите
  • 3 национална парка у непосредном залеђу приморја (Ловћен, Скадарско језеро, Проклетије)
  • Просjечна температура мора порасла за 1,3°C у периоду 2005–2025.
  • 12 плажа добило „Плаву заставу" у 2025. (Данска непрофитна организација FEE)
  • Укупна количина чврстог отпада у приобалним општинама у 2024: 118.400 тона

Морски екосистеми: нови подаци о стању

Мониторинг стања морских екосистема у 2025. години, које спроводи Институт за биологију мора у Котору у сарадњи са Универзитетом Сплит, биљежи нека позитивна и нека забрињавајућа кретања. На позитивном фронту: популација пошираних рибих врста (оплавак, залатац, пагар) у заштићеним подводним резерватима у Херцег Новом и Петровцу показује раст у поређењу са 2020. На забрињавајућем: честина епизода температурних скокова морске воде изнад 28°C повезана је са бланшираwем морске траве посидоније, кључне биљне врсте за нерест риба.

„Посидонија је индикатор здравља читавог екосистема. Кад она пропада, то је сигнал да ланац исхране трпи промjену коју ниједном техничком мjeром не можемо брзо поправити." — др Слободанка Матановић, Институт за биологију мора, Котор

Регулаторни оквир: шта постоји и шта недостаје

Законом о заштити природе (2016, измjене 2022) успостављена је основа за систем заштићених природних добара. Оперативну контролу над заштићеним подручјима врши Агенција за заштиту природне и животне средине. Ипак, еколошке организације указују на двије кључне институционалне слабости:

  • Инспекцијски капацитет: Агенција располаже са 34 теренска инспектора за читаву земљу, у поређењу са препорученим minimumом од 65 за потребе ефективног мониторинга
  • Издавање грађевинских дозвола: Неусклађеност процедура локалних самоуправа са просторнопланском документацијом резултирала је у неколико случајева издавањем дозвола за изградњу у заштитним зонама приобаља

Иницијативе и позитивни примjери

Упркос системским слабостима, бројне иницијативе показују да је промjена могућа. Општини Петровац и Будва 2025. увеле су пројекат раздвојеног сакупљања отпада на плажама и у туристичким зонама, са резултатом: 38% повећање откупа рецуклажних материjала. Општина Улцињ и НВО „Еко Акција" покренули су двогодишњи пројекат ревитализације дjелова Велике пlaже контаминираних микропластиком.

Перспективе

Eколошка будућност приморja Чрне Горе зависи пре свега од политичке вољe за ускладjивање туристичких и разбиотних амбиција са стварним еколошким носећим капацитетима. Стандарди Eвропске агеncije за животну средину, ка чijим нормама Chрна Горa тежи кроз процес приступaња, пружају јасан путокaз — потребна је доследна имплемeнтaциjа.